Moje shvatanje života u Srbiji

Svaka sličnost sa stvarnim događajima i ličnostima je plod moje mašte. Izvinjavam se unapred svima koji se prepoznaju i shvate da pričam o njima, ideja je bila da još neko razume mentalne oluje koje se vrzmaju na ogolelim površinama moje moždane kore i čine ogromne zavrzlame i probleme u sučeljavanju sa svakodnevnim životom...

Administracija u Srbiji iliti Kako upisati dete u jasle?

firtz | 16 Maj, 2013 20:15

Maj.

Mesec za prikupljanje dokumentacije za upis dece u vrtiće.

Agonija.

Da bi upisali dete u vrtić potrebamn Vam je zahtev koji možete skinuti sa sajta Grada Beograda ili sa sajta Vrtića. Pohvalno.

Drugi dokument koji je neopodan je izvod iz PIO. Tu kreću problemi.

Za razliku od običnih smrtnika, PIO radi od 7:30 do 15h. Ako radite malo van Beograda - nedokučivo.

Ali, da bi bili aktuelni, ekipa iz PIO omogućila je elektronsku proveru staža. I to je sve. Sa tim dokumentom možete mnogo manje nego sa Perfex dokumentom, bilo dvoslojnim bilo troslojnim. Pošto sve to što Vam prikaže i što se izlista služi samo za ga vidite. Iako piše isto što i na papiru koji vam daju u PIO, nema važnost jer nema pečat. Sad čekam da neko proviri preko mog ramena i da pita: "Gde je pečat?" 

Dakle, odete u PIO, ponedeljkom do 18h (hvala), sačekate u nepreglednom redu (skoro da nisam verovao da sam jedini koji ne može da izađe sa posla kad hoće, (obratiti pažnju na ciničan izraz lica)) i onda - haos. Uzmu ličnu kartu, kucaju vaš broj, matrični kombajn koji ostavlja tragove na papiru odštamla, gle čuda, identične podatke koje je izbacio i moj laser... Ali mi nedostaje plava okrugla fleka na dnu lista i neka krivudava plava linija... Da, PEČAT...

A ja sam mogao taj isti dokument da odštampam i da odnesem, ali ne...

I sad, pošto morate da upišete i bebu od 5 meseci da bi mogao da krene u vrtić kad bude imao 11 ili 12, treba skupiti sve papire. Otac zaposlen - DA - dakle potvrda iz PIO. Majka zaposlena, na porodiljskom odustvu - DA - dakle potvrda iz PIO. A da ja izvadim potvrdu za oboje, lepo je vreme, prošetaču sa bebijem, kaže moja žena. Super, složim se ja, uzeću starijeg klinca ja iz vrtića. Ali gospoda sa druge strane stakla koje nije akvarijum iako me gleda onim somovskim izrazom lica kažu - NE. zabranjeno je da Vam izdamo papir koji Vam ništa ne vredi za nekog drugog ko je Vaš venčani muž, suprug, sapatnik, kako god.. Pošto možete da ga zloupotrebite. Možete da vidite da je on stvarno zaposlen i da ne ide svako jutro ko zna gde a kaže da ide na posao, već stvarno ide na posao.. Ah Apsurda, pomislih, da li bih ustajao svako jutro u 6 20 da idem nigde i da ubeđujem ženu da idem na posao... Sumnjam, moj um je i dalje prilično čist...

I tako, ne može majka da izvadi potvrdu za oboje, a ni otac, ravnopravnost polova je na snazi.

Uspeli smo da dođemo do potvrda, kad smo se tamo pojavili sa dva klinca, od 3 godine i od 4 meseca. Sreća pa je ovaj mali spavao, a ovaj veliki skakao po hodniku trudeći se da napravi uređenje haosa.... Lociraj svoje mesto u koordinatnom sistemu konfuzije...

Kad budu videli da smo stvarno prijavljeni i da se trudimo da opstanemo u ovoj uređenoj zemlji sa astronomskom platom i da nam je prosek ihaj haj - primiće klinca u vrtić.

Ali morate doneti prosek plate iz firme. A mi ćemo posle isti taj prosek da proverimo u PIO da vidimo da niste lagali.

Primer: Komšija je bio prijavljen na minimalac i dobijao neki dinar sa strane, pošto smo praivli matematike da je sa 20.000 dinara prosto imaginarno jednostavno da prehranite porodicu i da vam ostane dovoljno novca za kiriju, gorivo, i poneku stvar, pored pelena za bebu. Dovoljno da se odvoji za pristojno letovanje. Elem, došao je u priliku da će možda kupiti stan i rešiti svoje stambene probleme time što će preći u dužičko ropstvo banke, koja će mu umesto ličnih menica uzeti donorsku karticu i biti prva koja polaže pravo na sve zdrave organe koji preteknu nakon što se obesi jer nije imao da plati ratu kredita. Kako bi mogao da ostvari pravo na kredit (banke nemaju tako dobru imaginaciju i sa platom od 20.000 će vam odobriti kredit za dopunu mobilnog telefona) zamolio je direktora da mu 3 meseca podigne platu kako bi aplicirao za kredit. Da podigne platu obračunski, ne u stvarnosti. Dakle, imao je popust na visinu plaćanja cene boravka deteta u vrtiću pre "povećanja" plate. A onda je nekim slučajem, orbačunska služba vrtića saznala da mu je povećana plata za 4 meseca, i opala - poslaše mu naknadno zaduženje jer je probao da ih prevari - da doplati 18.000 dinara na ime razlike...

E sad, postavlja se pitanje - odakle vrtiću ta informacija? I ako već može da dođe do nje, zašto od mene traži dokument kojim ja prikazujem svoju visinu primanja??? Lepo gospodo, proverite sve, ja ću da dovedem dete i gotovo. Jedino ako sumnjate da je moje???

A onda - privikavanje. Sat pa dva pa tako dalje... Molm da ga naučite da hoda, da jede sam, da piški i kaki u pelene i da oblači pidžamu sam, nema veze što još nema godinu dana.. JA pitam vaspitačicu - A mogu li ja da mu ostavim i ručak na šporetu da samo podgreje pa neka jede sam, ne mora da kuva??

Kaže ona - znate li kako je nama teško, ima ih puno, ovaj bi da jde, ovaj ne bi, ovom se piški, ovaj bi da se igra. Ja sam je odmah pitao da li bi želela da se menja. Ova moja deca na poslu su mnogo veća i znaju da pričaju, ne piške u pelene, nema presvlačenja, sama brišu guzu, a i dalje imam glavobolje sa njima. I treba da postignem neke rezultate kako bi zaradili neki novac od kog plaćam vrtić u kom vi radite?? Ne kažem da VAM JA DAJEM DEO PLATE, ali nekako mi je očigledno. Ne znam zašto...

Nije pristala da se menja, kaže da ova moja deca ponekad zapale ciragu i piju kafu i da to nije lepo....

Eto. Vrlo jednostavno. Odete u PIO, izvadite potvrdu, posle toga i platu, i poreznike i potvrdu da ste podstanar, overenu u sudu, i potvrdu da to zemlje što imate ne rađa ili da barem ne prodajete taj korov koji rađa i da ne ostvarujete prihode na tome, vrlo rado ćemo Vam odobriti umanjenje nadoknade.

Samo vi obezbedite dovoljnu količinu vlažnih maramica, pelena, patofne, pidžame, plastične čaše, grickalice i slično i mi ćemo se dalje pobrinuti o Vašem detetu...

A onda ako se dete malo zaigra - bio je nemiran, znate ovo znate ono. Verujem. kod kuće je kao bubica, evo baš juče je prestao da se penje na luster jer sam montirao plafonjerku pa ne može da dohvati.

Dajete mu da jede kojekakve grickalice i ko zna šta već puno neke hemije i očekujete od njega da bude miran... Nema leba, tetka... Znam ja svoje dete.. Taj i kad spava udara nogama u obod kreveta jer ne voli da ga iko sputava.. trči i u snu.. A po danu retko hoda, samo kad ga držim za ruku preko ulice.. Ostalo ko gazela... Ako..

Više volim da bude aktivan, koliko god vas bolela glava, nego da bude mirna debela gomilica sa potencijalnim problemima sa skoliozom kičme ili gojaznisti... Izvinjavam se, malo sam sebično brižana za svoje dete.

A vi, ako mislite da treba drugačije - rodite sebi decu, pa ih oblikujte..

To što moj sin ne sluša cecu i JK i ne zna nijednu njihovu pesmu već peva Kolibre, što ume sam sa 3 godine da obuče i zakopča košulju jer je i tata nosi na posao, što sam vozi bicikl već godinu i po dana, doduše sa pomoćnim točkovima - to je moj ponos. Ako vam smeta - napravite blog i sve napišite.

Ups, da, ne može na papiru, ima tu malo kuckanja...

Sa srećom!! 

 
Powered by blog.rs